О књизи: година / Први пут сам га видела на улазу са стране баријере. Стајао је који минут, са неописивом меланхолијом посматрао идеалне редове градских кућа, а онда одлутао на коловоз, далеко од тихог раја у којем се родитељи не плаше да пусте децу да шетају од јутра до касне вечери. Овде се комшије смеју једни другима, а аутомобили лењо пузе преко неравнина. Његову слику неће снимити сниматељи паркираних аутомобила. Врло је једноставно - мртав је. И сам је признао, а и од мене је нешто тражио.